Ravnoteža u nama: vežba refleksije za povezivanje sa različitim delovima sebe

****inspirisano tehnikom “Zajednica jastava” koju je kreirao klinički psiholog Miler Mer

Naš self (sopstvo) je neverovatna, moćna životna sila – bogata složenošću, dubinom i ponekim paradoksima. Ponekad, naš doživljaj sebe može delovati kao utešna luka, dok u drugim trenucima može delovati kao preplavljujući lavirint u kojem se gubimo.

Pre mnogo godina, tokom moje edukacije za terapeutkinju, čula sam prvi put za ideju da je naš unutrašnji svet više o “i – i” nego o „ili – ili“ kada se radi o ljudskim kontradikcijama. Prava integracija počinje kada prepoznamo da naše osećanje sebe nije jedinstveni, uniformni entitet, već dinamičan tok mnogih suprotstavljenih perspektiva.

Jedan značajan način da se razume ova složenost je da se naš self posmatra kao zajednica, pri čemu svaki član ima svoje mesto u našem opštem blagostanju. Neki od delova koje sam upoznala tokom godina rada kao terapeutkinja su: Unutrašnja Kritičarka, Pobeđeni Dečak, Megalomanijak, Putnica, Profesorka, Tepih, Spasilac, Razvedena žena, Roditelj, Solo žena, Autor, Idealistkinja i mnoge druge – svaki definisan na veoma jedinstven način na koji ga osoba doživljava.

Psihologija ličnih konstrukata nudi interesantnu tehniku nazvanu „Zajednica Jastava,“ (odnosno – zajednica različitih aspekata sebe) koju je predložio britanski klinički psiholog Miler Meir.

Ovaj koncept sugeriše da je korisnije misliti o sebi kao zajednici delova koji međusobno razgovaraju i ponekad imaju suprotstavljene perspektive i potrebe, nego kao o nekom monolitnom i konstantno koherentnom selfu. Na neki način, ova tehnika se može posmatrati kao način da se izgradi “menadžer naše unutrašnje zajednice“ 🙂 – deo nas koji proverava različite sebe, brine se o njima čak i kada su nam naporni, pita kako su i šta im je potrebno. Negovanjem ovog unutrašnjeg dijaloga, razvijamo saosećajan i podržavajući odnos sa sobom, što može biti posebno isceljujuće za one delove koji se osećaju zanemareno, skrajnuto ili povređeno. Radi se o izgradnji saosećajnog i empatičnog unutrašnjeg ekosistema gde svaki deo ima glas i mesto.

Lični rast podrazumeva upoznavanje, priznavanje i negovanje ove unutrašnje zajednice. Kada zajednica selfa postane fragmentisana – često zbog traume iz detinjstva ili adolescencije, zanemarivanja ili nestabilnosti – unutrašnji dijalog se prekida, što dovodi do disocijacije i sukoba među našim delovima (ili podličnostima, kako ih neki autori nazivaju).

Ponekad je lakše prepoznati različite delove sebe unutar psihoterapijskog procesa – možete zamoliti svog terapeuta da vam pomogne. Ovaj alat je kreiran kako biste mogli da započnete ovu refleksiju sami.

1. Kreirajte siguran prostor za refleksiju

Odvojite vreme da u miru pristupite vežbi: Započnite pronalaženjem mirnog i udobnog prostora u kojem možete učestvovati u samorefleksiji bez ometanja. Vođenje dnevnika, meditacija ili tiho razmišljanje mogu pomoći u započinjanju ovog procesa.

Pristupite sa saosećanjem: Pristupite ovoj eksploraciji sa ljubaznošću.

Zamislite da srećete različite verzije sebe kao što biste sreli nove ljude – radoznalo, bez osude i sa namerom da ih razumete.

Imajte na umu: Ideja ove vežbe nije da smislite što više delova sebe🙂 već da zaista identifikujete koja se već pojavljuju u različitim kontekstima.

Pokušajte da prihvatite da vašu unutrašnju zajednicu čine različita sopstva sa različitim potrebama i željama. Svako sopstvo ima svoju vrednost, a vaš cilj nije da ih potisnete, već da im omogućite da koegzistiraju u harmoniji.

2. Identifikujte svoja “sopstva”

Primetite emocionalne promene: Počnite tako što ćete obratiti pažnju na to kako se vaše emocije, misli i ponašanja menjaju u različitim situacijama ili kontekstima. Zapitajte se: Ko se pojavljuje kada se osećam ponosno, udobno, entuzijastično, anksiozno, samouvereno, postiđeno ili usamljeno?

Imenujte delove sebe: Kako identifikujete različita emocionalna stanja, perspektive, glasove ili obrasce, dajte tim sopstvima ime i opis. Ako biste im dali neku osobnost – kako bi izgledali? Kakav bi bio njihov stav / izrazi lica? Na primer, možete imati “Perfekcionistu”, “Unutrašnje Dete”, “Uplašenog Zaštitnika” ili “Samouverenog Lidera”.

Istražite svaki deo:

1. Koliko dugo je ovaj deo mene prisutan?
2. Koja su moja prva sećanja na njega?
3. Kada se pojavljuje – kakve perspektive, ideje, misli, uverenja, osećanja, senzacije donosi?
4. Koja je svrha ovog dela mene?

Prepoznavanje uloge koju svaki deo ima pomaže vam da razumete njihove namere, čak i ako su njihove metode ponekad neproduktivne za vas.

3. Uključite se u dijalog

Zabeležite razgovore sa vašim delovima: Koristite vođenje dnevnika da biste vodili dijalog sa različitim delovima sebe. Pitajte ih pitanja poput:

• Kako si?
• Šta želiš od mene?
• Šta pokušavaš da postigneš za mene?
• Šta ti je potrebno?

Saslušajte njihove priče: Svako sopstvo može imati jedinstvenu priču ili perspektivu ukorenjenu u prošlim iskustvima, posebno iz detinjstva ili adolescencije. Dozvolite im da ispričaju svoje priče – odakle su došli i šta ih je oblikovalo?

Validirajte njihove osećaje: Čak i ako se neki deo vas oseća neprijatno ili nepoželjno (npr. deo koji izražava bes, strah ili sram), pokušajte da validirate njegove/njene osećaje. Ovi delovi često su se razvili kao mehanizmi nošenja sa raznim izazovima i traumatskim iskustvima.

4. Prepoznajte fragmentisane delove

Prepoznajte skrivene ili potisnute delove: Neki delovi vas su možda bili potisnuti ili odbačeni (ili još uvek jesu) jer se nisu uklapali u ono kako ste želeli da vas drugi vide. Ovi delovi mogu izražavati strah, tugu, bes ili ranjivost. Polako prizovite ove ranjive delove u svest i priznajte njihovo postojanje. U mnogim prilikama – bol, usamljenost, sram, preplavljenost ili pretnja koje osećate mogu se posmatrati kao način na koji naši disocirani delovi pokušavaju da komuniciraju s nama.

Istražite obrasce iz detinjstva: Prisetite se svog detinjstva. Koji delovi vas su bili ohrabrivani, a koji su bili obeshrabrivani ili utišani? Detinjstvo često igra ključnu ulogu u tome kako se razvila naša zajednica sopstava.

5. Prepoznajte konfliktne delove

Prepoznajte tenzije: Neka vaša unutrašnja sopstva mogu biti u sukobu jedno s drugim. Na primer, vaše “Perfekcionista” se može stalno sukobljavati sa vašim “Bezbrižnim selfom”.

Saslušajte argumente: Zapišite ili razmislite o tome šta ti konfliktni delovi govore jedni drugima. Koje su njihove brige, strahovi i želje? Ovo pomaže u razjašnjavanju motiva koji pokreću sukob i može otkriti potrebe koje svako sopstvo pokušava da zadovolji.

Preformulišite sukob: Pokušajte da sukob razumete ne kao ratno stanje, već kao razliku u perspektivi. Zapitajte se: Kako mogu da uvažim oba ova dela, a da ne dozvolim da jedan dominira ili potiskuje drugi? Šta im je oboma potrebno da bi se osećali sigurno i saslušano?

6. Zamislite svog ličnog menadžera zajednice 🙂

Zamislite sopstvo koje može delovati kao brižna podrška, menadžer ili posrednik unutar vaše zajednice – deo koji simbolizuje mudrost, bezbednost, saosećanje i ravnotežu. To je smiren, centriran deo vas koji može držati prostor za sva vaša unutrašnja iskustva bez preplavljenosti njima. To je stabilizujuće prisustvo koje ima sposobnost da ponudi radoznalost, ljubaznost, empatiju i zaštitu svim delovima vas.

Ovaj deo poziva i one delove vas koji se možda osećaju zanemareno, isključeno ili odbačeno, podsećajući ih: “Ovde si siguran/a. Želim da te razumem i čujem šta ti je potrebno.”

Odvojite nekoliko trenutaka da vizualizujete sebe kako ulazite u tu ulogu. Kakav je osećaj povezati se sa ovim brižnim, saosećajnim, uravnoteženim i mudrim delom vas? Kako biste nazvali ovaj deo sebe? Ako bi ovaj deo bio lik, kako bi izgledao? Koje veštine, osobine i kapacitete bi ovaj deo imao?

Kada iz ovog zrelog dela sebe razmišljate o različitim delovima koje ste ranije istražili, zapitajte se:

• Da li delu X treba uteha i ohrabrenje od dela koji daje staloženu i brižnu podršku?
• Da li ova situacija zahteva zaštitničku i organizacionu energiju Menadžera?
• Ili postoji unutrašnji sukob koji bi mogao imati koristi od fer i uravnotežene perspektive Medijatora?

Kada identifikujete koja uloga je potrebna, odvojite nekoliko trenutaka da vizualizujete sebe kako ulazite u tu ulogu.

6. Praktikujte samosaosećanje

Oslobodite se osuđivanja: Dok upoznajete svoje različite delove, vežbajte oslobađanje od osude. Normalno je da imate delove sebe koji vam nisu naročito dragi. Svi delovi vas su se razvili s razlogom, često kao po modelu učenja ili kroz adaptaciju i razvijanje zaštitnih mehanizama.

Prihvatite nesavršenost: Razumite da cilj nije usavršavanje ili kontrolisanje vaše zajednice naših delova, već njihova integracija na način koji omogućava veću samosvest i unutrašnji mir.