Kolektivni razgovor o depresiji nikad nije bio potrebniji nego danas kada nas pandemija suočava sa brojnim gubicima. Budući da nam je mogućnost da upravljamo svojim životima značajno umanjena, normalno je da se povremeno osećamo nesposobnim da se snađemo u svemu što nam se događa.
Dosadašnja istraživanja pokazuju da se depresija ne može objasniti jednim faktorom. Ipak, brojne kliničke studije upućuju na to da je ključna psihološka dimenzija povezana s depresijom doživljaj samopoštovanja – doživljaj sopstvene vrednosti koji se ogleda u tome kako mislimo o sebi, imamo li doživljaj da dajemo doprinos svetu oko sebe, koliko sebe vrednujemo i za šta verujemo da smo sposobni.
Nisko samopoštovanje povećava rizik za razvoj ove vrste depresije. Negativna uverenja o sebi, sklonost da svoje greške pripisujemo nepromenljivim manama, da životne izazove sagledavamo kao probleme pred kojima smo bespomoćni i za koje smo nesposobni, da svoju vrednost procenjujemo isključivo kroz određena postignuća, sve to može uticati na pojavu depresije.
Takođe, depresija često vodi do postepenog gubitka samopoštovanja. Mada nisko samopoštovanje samo po sebi nije dovoljan znak za dijagnozu depresije, psiholozima je danas jasno da depresija značajno narušava način na koji doživljavamo sebe. Ona vodi tome da počinjemo da gubimo veru u sopstvene sposobnosti.
Često se osećamo kao da ne možemo mnogo toga da obavimo, da nismo baš „funkcionalni”. To ima veze s činjenicom da depresija dovodi do pogoršanja pažnje i volje. Kada se osećamo depresivno, opažamo samo ono za šta trenutno nismo sposobni i ono u čemu nismo uspeli. Životni problemi nam se stoga mogu činiti nesavladivim, a o sebi možemo misliti kao da smo lenji i nesposobni.
Od ogromne je važnosti da imamo na umu da neke naše mogućnosti zaista jesu, kao rezultat depresije, privremeno smanjene u odnosu na ono kako smo funkcionisali pre tog stanja.
Zato je važno ohrabrivati ljude koji pate od depresije da se usmere na nekoliko svakodnevnih aktivnosti u kojima mogu da istraju. To nekad mogu biti naizgled proste stvari poput ustajanja iz kreveta ili tuširanja, a nekad redovan odlazak na psihoterapiju i/ili uzimanje prepisanih lekova. Na taj način čuvamo osećaj da gotovo uvek možemo bar nešto da obavimo u danu, ma koliko to malo moglo biti, kao i veru da ćemo vremenom moći sve više.
Prihvatanje i razumevanje svog stanja od suštinske je važnosti za oporavak
Posebno poražavajuća mogu biti poređenja sa sobom pre depresije ili drugim ljudima koji od nje ne pate. Takve misli često dodaju teret krivice i stida, pa se možemo osećati postiđeno jer nismo u stanju da budemo bolje raspoloženi u društvu, jer smo „slabi” da se suočimo sa problemima na poslu, što nam se stanje ne popravlja od šetnje ili drugih stvari za koje su nam rekli da inače pomažu.
Skupiti hrabrost za bavljenje svojom depresijom prihvatanjem i razumevanjem problema predstavlja korak od suštinske važnosti za oporavak. Za njega nam je najčešće potrebna sva podrška koju možemo imati.
Ali ako slutimo da imamo problem na planu duševnog zdravlja, neretko sebe osuđujemo ili ponižavamo. Kada nam je doživljaj samopoštovanja poljuljan, možemo i traženje podrške videti kao još jedan „dokaz“ svoje nemoći da se sami izborimo sa problemom. Ovakav pristup može da oteža da pravovremeno priznamo svoje stanje.
Opterećeni stanjem koje mnogi opisuju kao „sivi oblak koji se nadvio nada mnom” možemo početi da o sebi mislimo kao o „bezvrednim”, čak i da razvijemo netrpeljivost prema sebi.
Nekada depresivne misli zvuče kao pokvarena ploča koja iznova izlistava naše propuste dok nas potpuno ne iscrpi.
Mi nismo naša depresija
Izuzetno je važno da se o osećaju manje vrednosti razgovara i da se zatraži podrška. Može pomoći podsetnik da mi nismo naša depresija, čak ni onim danima kada to tako ne deluje.
Mada depresija ume da dovede u pitanje osećaj sopstvene vrednosti, može da bude i važna prilika da se preispita šta za nas znači „biti vredno ljudsko biće”. Ukoliko smo osećaj vrednosti povezivali sa postignućem ili statusom, depresija može poslužiti da probamo da, uz podršku bliskih ljudi ili terapeuta, sagradimo novi stabilniji osećaj vrednosti koji ne zavisi od nečeg van naše kontrole.
Osećaj vrednosti se može, stoga, preusmeriti na ideju o sebi kao vrednom toga da mi bude bolje ili toga da brinem o sebi i kad sam u depresiji.
Depresija može predstavljati i šansu za preoblikovanje sebe i svog života, prilika da iznova osmislimo svoj život tragajući za onim što nam vraća osećaj vrednosti i smisla, životne energije i svrsishodnosti.
Objavljeno na sajtu kampanje “Nesalomivi”