U proteklih par nedelja svedoci smo epidemije koronavirusa, te i ozbiljnog šoka koji su pretrpeli zdravstveni sistemi širom planete. Premda je određeni nivo anksioznosti u ovakvim vanrednim okolnostima sasvim normalan, od izuzetne je važnosti za nas, kao i za našu zajednicu šta preduzimamo kako bismo sebe stabilizovali i anksioznost kanalisali u mere opreza po sopstvenu i bezbednost drugih. Ovim putem osvrnućemo se na neke psihološke efekte koje na nas može imati aktuelna pandemija, te i određene mere koje kao pojedinci možemo da preuzmemo kako bismo očuvali sopstveno i mentalno zdravlje naših bližnjih.
Regulisanje straha od nepoznatog i pretećeg
Jedna od glavnih razlika u doživljaju sezonskog gripa i koronavirusa je što prvi percipiramo kao virus koji dovoljno dobro poznajemo. Znamo mu dijagnostičke kriterijume i simptome, znamo kako se prenosi, znamo kako ga tretiramo, kome da se obratimo i šta otprilike da očekujemo. Koronavirus trenutno posmatramo kao nešto nepoznato i preteće, što doprinosi doživljaju nepredvidivosti situacije, uz prateća osećanja anksioznosti, straha, povećane budnosti i napetosti. Ova osećanja mogu biti naročito izražena kod ljudi koji i inače imaju problema sa tolerisanjem neizvesnosti.
Jedan od osnovnih načina na koji situaciju sebi možemo učiniti poznatijom i manje nepredvidivom jeste pronalaženje pouzdanih izvora informacija koji će nam povećati stepen jasnoće. Na dnu ovog teksta možete pronaći linkove ka nama poznatim pouzdanim resursima koji prikupljaju proverene i aktuelne informacije koje vam mogu poslužiti kao smernice.
Regulisanje straha od neizvesnosti
Premda naša saznanja o koronavirusu svakog dana bivaju veća, sposobnost stručnjaka da u ovom trenutku pandemije precizno predvide dalji tok širenja kao i njen plato nije velika, što može dodatno povećati anksioznost.
Možda primećujete da ste ovih dana skloni katastrofiziranju i nizanju različitih scenarija koji bi mogli da budu opasni po vas ili vaše bližnje. Jedna od čestih pratećih pojava anksioznosti jeste pokušaj našeg uma da nas pripremi za najgori mogući scenario kako bismo pokušali da povratimo osećaj kontrole (“ako sam spreman za najgori mogući scenario, onda sam spreman na sve” logS obzirom na to da naše psihičko stanje veoma utiče i na fizičku dobrobit, preporučujemo da probate da svoje anksiozne misli umirite na neki od sledećih načina:
Postavite sebi pitanje: “Nad čime sada imam kontrolu i šta mi vraća osećaj kontrole?” Prilikom odgovora na ovo pitanje, osmotrite i kako se osećate dok na njega odgovarate i kako dišete. Primetite da li vas odgovori umiruju. Ako to nije slučaj, proverite svoje sumnje s nekom bliskom osobom.
Najzad, pokušajte da neizvesnost doživite kao sastavi deo života koji delite sa ostatkom čovečanstvom a ne kao neprijatelja kog treba eliminisati.
Ispravno procenjivanje opasnosti
Koronavirus može biti opasan, a današnji podaci o stepenu smrtnosti se kreću od 1,4-2,3%. To je sasvim dovoljan razlog za preuzimanje razumnih mera predostrožnosti u cilju zaštite sebe i drugih. Ipak, ovi podaci mogu biti zbunjujući kada pokušamo da procenimo opasnost situacije, pa možemo reagovati u dva smera:
Oba pristupa nam mogu otežati preuzimanje adekvatnih mera zaštite – prvi precenjivanjem, a drugi potcenjivanjem pretnje. Ukoliko primetite da se vaše reakcije mogu svrstati u neku od ovih kategorija, postavite sebi pitanja poput:
Ispravna procena sopstvenih kapaciteta za mere zaštite
Pored ispravne procene stepena opasnosti, jako je važna i adekvatna procena sopstvenih kapaciteta da se zaštitimo. Psihološka istraživanja ukazuju na to da ljudi teže da precene koliki će trag na njih ostaviti negativni događaji, a ujedno potcenjuju koliko će se uspešno nositi s takvim situacijama. Stoga imajte na umu da ste verovatno psihološki rezilijentniji nego što mislite.
Među resursima koje navodimo na dnu ovog teksta popisani su sajtovi na kojima možete naći detaljan opis praktičnih mera zdravstvene zaštite. Proverite sami sa sobom kako ih doživljavate i kako se osećate povodom propisanih smernica. Ukoliko primetite da imate emocionalnu reakciju na neku od mera (otpor, bes, strah ili anksioznost..), porazgovarajte sa osobom od poverenja ili psihoterapeutom o tome. Većina mera zaštite propisana je kako bi se širenje COVID-19 stavilo što pre pod kontrolu, ali može se dogoditi da neka od mera ima specifično značenje za vas te stoga vredi istražiti o čemu se tu radi.
Za sada jedini pouzdani način da ne zarazite sebe i da sprečite zarazu drugih je da se izolujete od kontakta sa svim ljudima, ako je moguće i unutar kuće. Ova situacija može biti prilika da bolje upoznamo osećanja samoće ili usamljenosti. Možemo istražiti da li vreme u samoći može postati kvalitetno vreme sa sobom.
Balansirajte količinu vremena koju provodite razmišljajući/razgovarajući o ovoj temi
Praćenje vesti na temu COVID-19, iako je u nekoj meri neophodno, iziskuje svakodnevno vreme i pažnju. Intenzivno bavljenje ovakvom temom može, u nekim slučajevima, da poprimi oblik fiksacije ili preokupiranosti istraživanjem ove teme. Tome dodatno mogu doprineti naslovi u medijima i sadržaji po društvenim mrežama, kao i utisak da nam se različite ustaljene životne rutine i planovi u ovom periodu menjaju iz dana u dan. U pojedinim slučajevima možemo imati utisak da nam je život stavljen na pauzu do daljnjeg. Ujedno, verovatno ste već primetili da su brojni supermarketi opustošeni što doprinosi doživljaju masovne panike, a čak i referenci na neke pređašnje društvene krize poput ratnog stanja.
Ukoliko primetite da vas informacije o koronavirusu opterećuju na psihološkom planu, pokušajte sledeće:
Ako imate nekog kome je potrebna dodatna podrška na ovu temu
Ukoliko u okuženju imate nekoga kome je potrebna dodatna podrška u pogledu umirivanja anksioznosti ili pomoć da razume sopstveno zanemarivanje potencijalne opasnosti, ponudite nešto od tehnika koje smo gore opisali. Budući da je solidarnost jedan od ključnih faktora u kriznim intervencijama, budite tu za druge, ukoliko ste u mogućnosti. To naročito važi za:
Objavljeno na sajtu psihološkog bloga Psihobrlog